Strana A:
1. Think In Half Time (D. Gojkovic) 5'53
2. Faros (D. Gojkovic) 4'13
3. Oo-Bop-P'da (D. Gillespie 6'28
4. Samba -De Loves Me (D. Gojkovic) 4'48
Strana B:
5. Intro (E. Kleinschuster) 8'42
6. Nursery Sketch (E. Kleinschuster) 6'38
7. Blues In The Gutter (D. Gojkovic) 7'14
SNIMANO 16. i 17. March 1979. in Belgrade, Yugoslavia
ETIKETA Radio-Televizija Beograd RTB LP-4206, Yugoslavia
MUZICARI
Dusko Gojkovic , Pero Ugrin, Stjepko Gut, Ladislav "Laci" Fidri (tp), Bora Rokovic (p),Kresimir Rameta (b), Branislav "Lala" Kovacev (ds)
NASLOVI
Strana A
1. Quo Vadis Samba (Gojkovic) 5'45
2. Donna Lee (Parker) 3'30
3. In The Sign Of Lybra (Gojkovic) 5'00
4. Rufus (Fidri) 4'38
Strana B
1. Adaptation Blues (Gojkovic) 7'00
2. Summertime (Gershwin) 6'20
3. Majority Of One (Gojkovic) 7'00
INFO
This recording was initially done only for radio broadcasting. There was no plan for any release. Apparently Dusko wasn't even aware when the record came out. All the tracks were recorded in two days in Radio Belgrade's studio and here you will find complete recording session including 2 previously unreleased tracks. Session represents another successful Dusko's experiment, this time with 4 trumpet players and rhythm section. It couldn't go wrong with a Dusko as a leader and an excellent line-up. Record soon became sought after, especially between the jazz dance fans who were after the classic jazz dance track Quo Vadis Samba.
Strana A
a01 Happy day
a02 Swing low sweet chariot
a03 Down by the riverside
a04 Hold my mule while i dance Josey
a05 Ev'ry time i feel the spirit
Strana B
b01 When the saints go marching in
b02 Sometimes i feel like a motherless child
b03 I wanna be ready
b04 Somebody's knocking at-your-door
b05 Go down Moses
NASLOV Bosko Petrovic & Neven Franges Duo - From Moscow To L.A
SNIMANO 26. November 1986, Live at 'Opus One' Jazz club, Vienna, Austria.
Produced by Paul Polansky
ETIKETA 1987 JUGOTON LSY 62184
MUZICARI
Bosko Petrovic-vibes; Neven Franges-piano
NUMERE
Strana A:
1. From Moscow To L.A. (B. Petrovic) 6:00
2. Un Chien Andalou (B. Petrovic) 13:55
Strana B:
1. Trilogy (B. Petrovic) 18:35
a) Prologue 3:28
b) Fair Tale 7:06
c) Epitah 8:01
Bosko Petrovic izvodi numeru "With Pain I Was Born":
ETIKETA 1991, Radio Televizija Beograd, RTB LP 511110
MUZICARI
Ivan Švager - saxophones, flutes;arr.; Dragan Ilic - keyboards; Miša Blam - acoustic & electric bass; Miroslav Karlovic - drums; Miša Krstic - piano [A1] With RTB Big band, [A2] A.Jacimovic - tenor sax, bassoon [A3] A.Jacimovic - tenor sax, bassoon; M.Radic - horn [A4] A.Jacimovic - tenor sax, bassoon; M.Radic - horn [B1] M.Zlatkovic - piano; R.Radivojevic - keyboards; S.Bozanic - el.bass; M.Maljokovic - drums [B2] A.Jacimovic - tenor sax, bassoon; M.Radic - horn [B4] With RTB Big band, B.Zulfikarpašic - piano; Z.Jovanovic - guitar; U.Secerov - percussion'sProduced by B. Kostic, F. Jenc, S. Stevanovic.
NUMERE
Strana A 1. Touch The Moon (I. Švager) 5:40 2. Victory Ceremony (I. Švager) 5:35 3. In A Spider's Net (I. Švager) 6:45 4. Plus Ultra (I. Švager) 3:40 Strana B 1. Fan (I. Švager) 5:23 2. Strange Joys (I. Švager) 4:44 3. The Wings Of Night (I. Švager) 3:07 4. Vagabound (I. Švager) 7:07
INFO
Muzička tradicija je važno polazište za stvaraoce, ali je ona katkad i supstanca njegovog rada, nukleus oko koje se razvija drvo kreacije. Naime, biografija Ivana Švagera sadrži dva bitna momenta. Jedan od njih je učenje klarineta kod profesora Antona Ebersta, koji je svirao u uniformi Muzike kraljeve garde, ali i osnivača muzičkog života u Novom Sadu posle Drugog svetskog rata.
Iz ovog podatka dolazimo do pojašnjenja lakoće muziciranja, čistote tona i preciznosti, ali i lakog snalaženja i u različitim muzičkim žanrovima (jedan od muzičara koga je profesor Eberst posebno uvažavao bio je tamburaš Janika Balaš), koje je svojstveno Ivanu Švageru.
Uostalom, ova predanost tehnici je i neminovnost, ako se kao početak njegove karijere beleže šezdesete godine, koje su i period kada se džez stilovi menjaju vratolomnom brzinom, a to su mogli da isprate samo vrsni svirači. Ipak, odnos učitelj-učenik je kao najznačaniji rezultat (kasnije potvrđen na Berkliju) dao Ivana Švagera – aranžera. Njegovo ime će biti jedno od vodećih na listi aranžera domaćeg džeza.
Ali, da bi sve to imalo smisla, ne smemo prenebregnuti drugi važan podatak - iskustvo u velikim bendovima, poput novosadskog ili beogradskog. Ovom iskustvu muzičara obično se u oceni njihovog dela najmanje poklanja pažnja, no ono objašnjava suštinu projekata u kojima je Švager učestvovao ili sam kreirao od devedesetih naovamo.
Osnivanjem kvinteta Jazztet, potpomognutim gostujućim muzičarima u pojedinim numerama, ali i Big Bendom RTB-a, Ivan Švager 1991. izdaje album Plus Ultra. Odabir muzičara je istovremeno slika tadašnje domaće džez scene. Korak napred je šesnaestočlani Jazztet i album The Power of Diversity iz 1995. godine. Sledi album Cujo (1997), sa devetočlanom ekipom, a 2000. objavljuje izuzetno ostvarenje, možda i najbolji muzički izraz - Ivan Švager: Saxophone Quartet.
Saksofonisti, uz klavir i bubnjeve, izveli su muziku koja je na ravnoj nozi sa bilo kojim svetskim modernim duvačkim kvartetom. Svima koji žele da zavire u svet Ivana Švagera preporučujemo baš ovo poigravanje, koje je neverovatna simbioza klasičnog i modernog, ali i prikaz moći saksofona u numerama koje “mirišu na Balkan”. Ovaj projekat može se smatrati jednim od boljih i avangardnijih džez izdanja snimljenih u Srbiji.
Prošla godina je za Ivana Švagera bila prepuna događanja. Učešće i naravno maestralno aranžiranje spoja gospela, spirituala i diksilenda na albumu What A Dixie We Have In Gospel The Belgrade Dixieland Orchestra, koncert povodom jubileja (novinari kažu pedeset pet godina, dok matematika to opovrgava) muziciranja, izdavanje knjige nota autorskih kompozicija pod naslovom Za svakog (po nekog) po nešto i CD Born Again u koautorstvu sa gitaristom Zvonimirom Totom, uz učešće basiste Branka Markovića i bubnjara Dušana Ivaniševića.
1. Adio (Darko Kraljic) 2'49 2. Jesenja Elegija (Zarko Petrovic) 3'43 3. Brazilijana (Dusko Gojkovic) 2'25 4. Volim Te (Ilija Genic) 3'20 5. U Znaku Vage (Dusko Gojkovic) 3'42 6. Devojko Mala (Darko Kraljic) 2'37 7. Mala Prica (Milan Kotlic) 3'05 8. Vals Za Andreu (Vojislav Simic) 2'05 9. Oprosti, Volim Te (Drago Diklic) 3'31 10. Nemir U Snu (Darko Kraljic) 2'50 11. April U Beogradu (Kornelije Kovac) 3'48 12. Pod Sjajem Zvezda (Predrag Ivanovic) 2'50
INFO
Duško Gojković je kompozitor i trubač rođen 1931. godine u Jajcu. Od 1948. do 1953. studirao je na Muzičkoj akademiji u Beogradu.
Kao mladić svirao je u nekoliko džez i diksi bendova. Sa osamnaest godina pridružio se Big Bendu Radio Beograda. Nakon pet godina napustio je bend, izrastavši u karakterističnog solistu i odličnog big bend svirača.
Gojković potom odlazi u Nemačku gde brzo postaje sastavni deo džez scene u usponu. Prvu ploču snimio je 1956. godine, kao član All Stars benda iz Frankfurta. Nakon kratkog zadržavanja u Minhenskom Big bendu Maxa Gregera, Duško provodi četiri i po godine u vodećem evropskom džez orkestru Kurta Edelhagena. Kao solo trubač big benda Duško je nastupao sa imenima poput Stana Getza i Cheta Bakera.
Dobio je ponudu 1958. godine da svira u Newport International Youth Bandu na džez festivalu u Newportu. Ostali članovi benda bili su Albert Mangelsdorff, Ronnie Ross, George Grunz i Gabor Szabo. Nakon nastupa u Newportu, Duškova truba postala je veoma popularna širom Evrope.
Na Berklee School of Music 1961. godine ponuđena mu je stipendija za studije komponovanja u Bostonu, kod Herba Pomeroya. Radujući se mogućnosti da piše vlastite aranžmane za svoju veliku ljubav, big bend, Duško se temeljno koncentrisao na studije, odbijajući usput ponude Counta Basiea, Stana Kentona i Benna Goodmana da se pridruži njihovim bendovima. Na Berklee-u snimao je sa Berklee School Quintetom, orkestrom i svojim kolegama Garyem Burtonom, Mikeom Gibbsom, Sadom Watanabeom, Steveom Marcusom, Mikeom Nockom i Daveom Youngom.
Nakon studija dobio je poziv da se priključi bendu Maynarda Fergusona sa kojim je nastupao do raspada benda 1964. Karijeru nastavlja u Kenny Clarke-Francy Boland big bendu. U Minhenu je 1968. osnovao svoj big bend koji je nastupao do 1976.
Tokom svoje karijere Duško Gojković je nastupao sa velikanima kao što su Miles Davis, Dizzy Gillespie, Gerry Mulligan, Sonny Rollins, Duke Jordan, Slide Hampton. Objavio je preko 160 albuma.
Stjepko Gut - trumpet, flugelhorn, vocal, fender piano + RTB Big Band Tpt's: Goce Dimitrovski (lead), Predrag Krstic, Drago Hušman, Stjepko Gut, Goran Grbic (except A/5, B/2, B/5). Trb's: Predrag Stefanovic (lead) (except A/1), Dušan Kavaja (lead A/1), Nikola Mitrovic, vtb., Ljubomir Matijaca, btb., Ljubinko Antonijevic (only A/1 i B/3), Slobodan Grozdanovic (only A/4). Sax's: Eduard Sadjil as./bcl (lead, except B/1 i B/3)(except A/5, B/4 i B/5), Dragoljub Davidovic, as./cl.; Milivoj Markovic, (lead as u B/4) as./ts.; Milan Stojanovic, (lead ss u B/3) ts./fl./ss.; Ljubiša Nikolic, ts./fl./pic.; Karlo Takac, bs./fl./cl. Rhythm: Vlada Vitas (osim A/1 i B/4), Miloš Krstic - p.(only A/1 i B/4); Rade Radivojevic, sint. (only B/1); Zoran Jovanovic, g.; Miša Blam, b.; Lazar Tošic (except A/1), Alvin Queen, dm.; Nenad Jelic perc. (only A/5, B/2, B/3 i B/5).
NASLOVI
Strana A: 1. Blues For Mr. Tee-Dee-Boom (Comp. & Arr. S.Gut) 5:31 2. 54th Street (Comp. & Arr. S.Gut) 3:25 3. Polka Dots and Moon Beams (Comp. J.Van Heusen, Arr. Z.Skerl) 4:06 4. Mimoscope (Comp. & Arr. S.Gut) 3:42 5. One for Les (Comp. & Arr. S.Gut) 3:23 Strana B: 1. Cvece Cafanelo (trad. - Arr. S.Gut) 4:17 2. Morning News for My Friend (Comp. & Arr. S.Gut) 2:43 3. Mimulus (Comp. & Arr. Ole Kock Hansen) 4:52 4. 1 QMM (Comp. & Arr. M.Markovic) 4:04 5. Madam "B" (Comp. & Arr. S.Gut) 2:59
INFO
Stjepko Gut, poznat i pod imenom Steve Gut, je džez muzičar rođen u Rumi 15.12.1950. Studirao je trubu na univerzitetu Berklee u Americi. Uz Duška Gojkovića smatra se jednim od najznačajnijih trubača sa ovih prostora.
Bio je član Lionel Hampton All Stars benda dve godine kao jedan od dvojice belaca u bendu. Nastupao je sa imenima kao što su Vince Benedetti, Sal Nistico, Clark Terry, Wild Bill Davis,Charly Antolini, Horace Parlan, Mel Lewis, Kenny Washington,Johhny Griffin, Jimmy Heath, James Moody, Clifford Jordan, Ernie Willkins,Frank Wess,Alvin Queen i Duško Gojković.
Kao dirigent osvojio je prvo mesto na takmičenju big bendova u Austriji. Profesor je na Džez institutu u Gracu od 1984.
Strana A: 1. Pod sjajem zvezda (P.Ivanovic) 2. Veselo putovanje - Cook's Tour (R.Anthony) 3. Laura (D.Raskin) 4. Prosli dani (Yesterday) (J.Kern) 5. Go Down Moses (traditional) 6. Lulela je Jana (traditional) Strana B: 1. Duet (N.Hefty) 2. Jedno popodne (P.Ivanovic) 3. Carobna jesen (Witchcraft) (Coleman - Leigh) 4. Osobenjak (Splanky) (N.Hefty) 5. Nek prodje sve (A.Kabiljo - P.Ivanovic) 6. Niko ne zna moj bol (Nobady Knows The Trouble I've Seen) (traditional)
INFO
Predrag Ivanović (rođen 1930. godine u Beogradu) svira klavir, trubu, peva, komponuje, diplomirao je aranžiranje na koledžu Berklee, a verovatno je najpoznatiji kao osnivač Vokalnog kvarteta Predraga Ivanovića. Stihovi njegovog najvećeg hita idu otprilike ovako:
„Pod sjajem zvezda ove noći, što moj nosi mir, za dragim likom u samoći, čeznu oči bez sna...“.
Predrag je simbol Beograda. Mnogi kažu da ono što je Frank Sinatra predstavljao za Njujork,
to je Predrag bio za Beograd. Dok slušate njegovu muzku ispored očiju vam prolazi neko bezbrižno
vreme, vreme kada novac nije bio najvažnija stvar na svetu, sređene devojke na vespama, letovanja u Rovinju, trg Marksa i Engelsa načičkan „tristaćima“ i „fićama“, zeleni autobusi GSP-a, prepuni bioskopi..
Sa Predragom sam razgovarao jednog subotnjeg prepodneva, u njegovom stanu u Palmotićevoj ulici.
Nakon jednočasovnog razgovora, utisak o Predragu je sličan kao nakon slušanje njegove muzike
– on je gospodin u svakom smislu te reči, maniri i bonton na svakom ćošku,
perfekcionista kome ne može promaći nijedan detalj, vrlo prijatan u komunikaciji,
vedar i lepo raspoložen.
Za sam početak, recite mi kada i kako ste počeli da se zanimate za muziku, za sviranje?
Predrag Ivanović: To je bilo pre Drugog svetskog rata, i to najviše zahvaljujući mom bratu
koji je bio sedam godina stariji od mene. On je kupovao ploče Louisa Armstronga, Dukea Ellingtona,
Count Basieja i to su neka moja prva sećanja vezana za muziku. Da ne bih završio na ulici,
kao svako dobro dete, počeo sam da sviram klavir, to je bilo negde u toku rata. Onda sam 1944. ili 1945. gledao film Serenada u dolini Sunca u kome je svirao orkestar Glenna Millera, i taj film je ostavio snažan utisak na mene – bio sam toliko zapanjen tim zvukom i pevanjem kvinteta The Modernaries,
da sam odmah nakon toga kupio trubu. Tada još nisam imao pojma kako se ona svira,
muku sam mučio sa tom trubom, pravio sam nesnosnu buku, nervirao komšije. Nakon nekog vremena,
kada sam već malo savladao osnove, naišao je profesor muzičke akademije Bora Živojinović i pitao me „Izvinite, ko svira tu trubu“ i ja mu sav ponosan kažem „Ja!“. On mi se predstavi ko je i gde radi, i reče mi da mu trebaju đaci za akademiju. Nisam mogao da verujem da mi se ukazala ta prilika, tako da sam je oberučke prihvatio i upisao akademiju. Mnogo mi je pomoglo što sam znao da sviram klavir, jer je klavir nekako osnova svega.
Kada ste počeli da nastupate?
Već posle pet meseci svirao sam na igrankama na Zvezdini terenima na Kalemegdanu, po raznim ambasadama, i tada sam prvi put video jedan jazz bend tête-à-tête, a to je bio sastav Dinamo Bubiše Simića. Onda je 1948. godine Bobi Guteša napravio veliki jazz orkestar, u koji sam krajem 1949. bio primljen zajedno sa Mikom Živanovićem Žutim. Kada smo se pojavili u studiju 6 Radio Beograda, obojica smo imali po19 godina i bili smo u kratkim pantalonama, a ispred nas ozbiljni muzičari u svojim 50-im. Bili smo baš uplašeni tada. Srećom, Bobi Guteša nam je prišao, podržao nas rekavši da ništa ne brinemo, i zaista, vrlo brzo smo se uklopili u orkestar. Tako sam ja već 1950. godine bio solista Gutešinog orkestra na koncertima na Kolarcu.
Kakav su odnos imali komunisti prema jazzerima u to vreme?
Mnogi danas pričaju kako su komunisti zabranjivali jazz, ali to jednostavno nije tačno. Oni ga jesu mrzeli, ali ga nisu zabranjivali. Nisu čak ni svi komunisti mrzeli jazz, već uglavnom oni koju su došli u Beograd iz unutrašnjosti. Krajem 40-ih se čak mogla osetiti izvesna blagonaglonost informbiroa prema jazzu, mada ne toliko što su oni to kao voleli, već više zbog Staljina (smeh). Tako sam, na primer, upravo zahvaljujući šahisti Svetozaru Gligoriću, koji je bio komunista, 1949. godine došao u posed jedne ploče Dizzyja Gillespija. Da se razumemo – daleko od toga da su komunisti bili neki veliki ljubitelji jazza, ali isto tako mislim da nas partija nije toliko anatemisala koliko se danas priča.
Na šta se ponosite kada se setite tog vremena?
Ja sam ponosan što sam bio jedan od osnivača jazz udruženja. Pored mene, tu su bili: Bobi Guteša, Predrag Stefanofić, Duško Vidak, Kavaja... Baš u to vreme, krajem 40-ih, Duško Vidak je osnovao sastav u KUD-u Polet, koji je svirao u Prvoj ženskoj gimnaziji, današnjoj Petoj. Zahvaljujući Informbirou, 1949. smo dobili kompletno nove instrumente za ceo orkestar – četiri trube, pet saksofona, celu ritam sekciju i svašta još.
Još jedan važan momenat za moju biografiju je kada sam upoznao Boru Rokovića, 1947, koji je tada svirao trubu u Lotos baru. Uživao sam na njegovim koncertima. Upravo na njegovu preporuku je Guteša primio u orkestar Miku Živanovića i mene. Onda je Mika Živanović osnovao jazz orkestar Fis-dur u kome sam i ja svirao. Svirali smo svuda, ali verujte samo jazz. Imali smo aranžera Branka Pejakovića koji je često išao u američku čitaonicu i za nas skidao raznorazne aranžmane.
Da li ste u to vreme počeli da razmišljate o osnivanju vašeg seksteta, odnosno kvarteta?
Dok sam bio na Radio Beogadu, 1950. godine, osnovao sam muški kvartet kog su pored mene činili Dragoš Janković, Bata Senić i Zoran Oljača. Vežbali smo nekih mesec dana, nakon čega smo počeli da pevamo na igrankama. Onda su mi pomenuli jednu 13-godišnju klinku za koju rekoše da ima neviđen sluh i da predivno peva. Kada sam je upoznao, uverio sam se u to – nikada pre toga nisam čuo da neko tako divno peva sa 13 godina. Ona se tada zvala Aleksandra Vukadinović, i kasnije je postala moja žena. Tada je kvartet postao kvintet, a nakon što sam nam se priključila Mira Čohadžić, postali smo sekstet.
Koliko ste vežbali u to vreme?
Pošto smo svi bili studenti, imali smo obaveze, predavanja, jedino doba dana kada smo svi bili slobodni bilo je u sedam ujutru, kada smo se nalazili kod Mire u kući i imali probe. Vidite kakva je to bila ljubav prema pevanju. Pošto je Mira rešila da se ozbiljno posveti studijama koreografije, na njeno mesto je došla tada već renomirana pevačica Mara Popović.
U to vreme počinju i prvi koncerti seksteta – pevali smo u Domu armije, u Valjevu itd. Onda se pojavio jedan od prvih menadžera sa ovih prostora, bubnjar Spasoje Spasa Milutinović, i on je zahvaljujući nekima svojim vezama, 1953. u Zagrebu organizovao kocert beogradskih jazzera. Po njegovim rečima, on je pokupio kajmak beogradskog jazza – tu su bili Mile Pavlović, Duško Gojković, Bobi Guteša, ja, Bata Janković na klaviru...Nakon Zagreba, moj sekstet je produžio u Istru, gde smo imali dva koncerta, koji su tako dobro prošli, da mi neki prijatelji iz Hrvatske pričaju kako se i danas puštaju ti snimci iz Iste (smeh).
Koliko su u to vreme mediji bili otvoreni za muziku koju ste svirali?
Radio Beograd je 1952. godine organizovao audiciju, odnosno komisiju koja je slušala našu muziku kako bi donela odluku da li to sme da se emituje. Oni su kazali da je muzika vrlo dobra ali da je mnogo pro-američka i da ne smeju da puštaju naše pesme. U to vreme, muzički urednik Radija Novi Sad bio je Darko Kraljić, i upravo zahvaljujući njemu i njegovoj hrabrosti, pustili su nas prvi put pustili upravo na Radiju Novi Sad. Krajem 50-ih, ja sam otišao u vojsku, i kada sam se vratio, naš sekstet je postao kvartet i to su godine našeg procvata.
Koliko ste LP-jeva snimili kao kvartet?
Dve ploče, a treća pod imenom Pod sjajem zvezda je izašla 1978. i na njoj su sabrane sve pesme sa ona dva albuma.
Međutim, pesma Pod sjajem zvezda je nastala mnogo ranije?
Da, ona je nastala 1957. kada sam bio u vojsci. Tada sam osećao žal i nostalgiju za Beogradom i napisao sam tu melodiju na nekom starom klaviru u Domu armije, da bi kasnije stihove napisala Mira Savić. Zanimljivo je da se u pesmi Pod sjajem zvezda ni na jednom mestu ne pominje Beograd, ali gotovo svi koji je vole kažu da im je prva asocijacija na tu melodiju upravo taj grad. Na molbu Darka Kraljića ta pesma je ušla u film Ljubav i moda 1960. godine. Početkom 60-ih, tačnije 1964. svirali smo na renomiranom jazz festivalu u Montreux, i bili smo jedini sastav sa ovih prostora koji je tamo svirao. Kao pratnja, sa nama su bili Zoran Jovanović i Vlada Vitas. Onda smo svirali u Berlinu, i zapadnom i istočnom, u Sofiji...
Recite mi nešto o pesmi Selo Dža. Kako je nastala, kojim povodom, o čemu se radi u tekstu?
To je bila jedna serija za koju sam ja trebao da napišem muziku. U toj seriji se pominje selo Dža i način na koji sam ga ja video možete čuti u toj pesmi. Međutim, umesto te pesme, u seriju je ušla neka numera sa narodnim motivima.
Dokle je kvartet postojao?
Kada je 1965. umro Bata Senić, ja sam otišao na Berklee gde sam diplomirao aranžiranje i u to vreme kvartet zvanično prestaje da postoji. Kada sam se vratio iz Amerike, formirao sam sastav kog su pored mene i moje žene činile Cica Milač i Anđelka Bajić. U toj postavi smo snimili numeru Lulela je Jana.
U vreme kada je Vaš kvartet bio popularan, u Americi su bili aktuelni sastavi Four Freshmen i The Hi-Lo’s čija muzika je bila slična vašoj. Zanima me koliko su oni imali uticaja na vas?
Mi smo obožavali njihovu muziku, ali nikada ih nismo imitirali. Ja sam uživao u njihovom pevanju, jer ono zvuči tako prirodno, kao da su se našli u kafani i lumpovali.
Kako ste gledali na The Beatles, da li su vam se dopadali?
Jedini put u životu kada sam bio član neke komisije je bilo 1964. godine, kada su me pozvali da ocenim The Beatles i njihov film A Hard Day’s Night. Tada su komisije ocenjivale šta sme, a šta ne sme da se pušta u našim bioskopima. Bio sam oduševljen, oni su bili tako novi i drugačiji od ostalih. Naravno da sam filmu dao prelaznu ocenu i on je bio emitovan.
Koliko vam je muzika danas bitna, šta volite da slušate, uz šta se opuštate?
Svašta volim. Moji sin i ćerka su vrlo muzikalni i često zahvaljujući njima čujem nešto lepo. Baš sam nedavno bio na koncertu Georga Bensona u Sava centru. Moram priznati da sam se malo razočarao, jer on nije doneo ništa novo i zvuči bukvalno isto kao pre 30 godina kada sam ga otkrio i oduševljavao se njegovom muzikom.
Mnogi vas smatraju simbolom Beograda. Kako doživljavate Beograd danas u odnosu na onaj kada ste bili mladi?
To je teško pitanje (smeh). Koliko god da je Beograd sada različit u odnosu na onaj iz moje mladosti, mislim da i danas može da se provuče ono moje vreme, i dalje postoji taj duh grada. Danas je Beograd prepun razne muzike, ne samo jazza...Imate više izbora šta god da tražite.
Sasa Subota - klavir
Sloba Markovic - el.klavijature
Zoran Jovanovic - el.gitare
Ljubisa Stosic - bas
Rade Milivojevic - bubnjevi
NUMERE
Strana A
01.What A Wonderful World (Kako Divan Je Svet)
02.Smile (Osmeh)
03.A Kiss To Build A Dream On (Poljubac Za Snove)
04.Up A Lazy River (Letnja Reka)
05.Love Me Tenderly (Voli Me Nezno)
06.Every Time I Feel The Spirit (Svaki Put Kad Osetim Duha)
Strana B
07.Autumn Leaves (Uvelo Lisce)
08.Blueberry Hill (Brdo Bluberi)
09.Just A Gigolo (Zigolo)
10. Nobody Knows The Trouble I've Seen (Niko Ne Zna Za Moje Nevolje)
11.Green Gree Grass Of Home (Zelena Trava Doma Mog)
12.Carry Me Back To Old Virginia (Vrati Me U Staru Virdziniju)
INFO
"U trenutku kada se ljubitelji popularne muzike sve vise i vise vracaju starom,dobrom "evergrinu" i muzici pravih umetnickih vrednosti,evo pojavljuje se ploca (LP) poznatog muzicara Ljubise-Buce Stosica.
Vokalni i instrumentalni solista popularnog ansambla "Sedmorica mladih",koji je delovao i postizao neverovatne uspehe tokom tridesetak godina,Buca Stosic je kao vrstan i nadahnut muzicki umetnik ostao veran muzickoj umetnosti nastavljajuci delatnost kao samostalan vokalno-instrumentalni solista.
Nekoliko poslednjih godina deluje u zajednici sa Aleksandrom-Sasom Subotom (klavirista) kao muzicki duet,negujuci i izvodeci evergrin melodije sirom nase zemlje.Iz ovog njihovog stvaralackog rada,kao logican rezultat proizisla je i ova ploca na kojoj Buca Stosic,nastupa kao vokalni solista i instrumentalista (CB) studio ansambla..."
